Извор: Блиц

Ако је судити по најавама, приоритет у предстојећим активностима нашег парламента биће доношење закона који нас приближавају тзв. белој шенгенској листи. То поред осталог значи да бисмо ускоро коначно могли добити и прави закон о заштити података о личности. А заиста је крајње време за то. У свету, истраживања јавног мњења показују да у развијеним земљама чак 80 одсто грађана право на приватност види одмах иза права на живот и слободу, а у свим, чак и сиромашним земљама, где се грађани сусрећу са много више егзистенцијалних проблема, приватност се високо котира на лествици друштвених вредности. Нормално, јер то је израз старе, вечите и велике човекове потребе да га „оставе на миру“.  

Ново доба, савремени проблеми и савремене технологије донели су и еволуцију представа о праву на приватност. Од елементарног права „да те оставе на миру“ дошло се до комплекса права који се тичу података о личности и располагања њима. Проблеми правне заштите не тичу се више само приватности, него и бројних других момената. Велика доцња у регулисању ових питања говори да нисмо до краја свесни готово неслућених могућности (зло)употребе података о личности.

Заиста је важно да добијемо овај закон, не као мртво слово на папиру, већ као функционалан акт. Приближавање белом шенгену и само по себи јесте добар разлог за то, али и без њега разлога има више него довољно.

Родољуб Шабић повереник за информације