Извор: Политика
Број информација које су грађани, новинари, медији, НВО и други тражили и добили од власти у току прошле године знатно је већи од оног у току 2006.Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић наредног месеца поднеће Народној скупштини извештај како се примењивао Закон о слободном приступу информацијама у минулој години. Иако је преурањено закључивати колико су државни и органи јавне власти лане, три године по усвајању закона, доприносили праву јавности да зна, позитивни помаци су приметни.
- Извештај који ћу доставити скупштини потврдиће да се наставља позитивни тренд. Број информација које су грађани, новинари, медији, НВО и други тражили и добили од власти у току прошле године знатно је већи од оног у току 2006, који је, иначе, био већи у односу на 2005. годину. Кад је реч о обраћањима Поверенику, занимљиво је да расте проценат случајева у којима повереник не мора да даје налоге, а већ после прве интервенције повереника, орган власти достави информацију коју претходно није дао. То показује да уз нешто више напора и добре воље можемо имати бољи резултат - задовољније грађане, бољу представу о транспарентности власти и мање жалби поверенику. Извештај ће, верујем, потврдити и одређен напредак у вези са мерама за унапређење јавности рада, едукације кадрова, објављивања информатора и слично - каже Родољуб Шабић.
Иако се овај пропис примењује пуне три године, неки државни органи још занемарују обавезу да припреме годишњи извештај у коме би навели колико су примили, а колико поштовали захтева за приступ информацијама, колико је било жалби, како су наплаћивали накнаде за ову врсту услуге и друге податке у вези са применом закона. Рок да се овакви извештаји доставе истекао је 20. јануара, али нису сви били дисциплиновани.
- Реч је о заиста елементарној и бенигној обавези и однос према њој много говори. Ове године, од око 730 обвезника, извештај је до сада доставило приближно 550, или око 75 одсто. Тај број већи је него прошле 2006. године кад је извештаје доставило 480 (око 67 одсто) обвезника, али и то је било више у поређењу са првом годином. Мада ће и статистика потврдити позитиван тренд,то није нешто чиме би требало да будемо задовољни - објашњава Шабић и додаје:
- Извештаје су доставили шест највиших органа власти: председник РС, Народна скупштина РС, Влада РС, Врховни суд, Уставни суд и Републичко јавно тужилаштво. Стопроцентно извршење обавезе је и код органа АП Војводине - скупштине, Извршног већа и свих покрајинских секретаријата, а исто важи и за мрежу трговинских судова. И код других органа власти проценат је већи него прошле године и износи више од 70 одсто.
Забрињава, сматра Шабић, што ове године чак пет министарстава није доставило извештаје, а по дефиницији би требало да су најодговорнији за примену закона.
Лош однос према обавезама је и у органима власти на нивоу локалне самоуправе. Извештаји су пристигли из приближно 50 одсто општина што је мање од прошлогодишњих, такође лоших, 52 одсто. Повереник сматра да се такве појаве не смеју толерисати "без обзира на то да ли је разлог незнање, неорганизованост, неодговорност или бахатост". Закон је за ову врсту прекршаја предвидео казну до 50.000 динара. Шабић напомиње да "повереник нема никаква овлашћења у вези са покретањем или вођењем прекршајног поступка" и да је за то надлежно Министарство за културу. Колико је њему познато, од ступања на снагу закона до сада, због неизвршавања ове законске обавезе, није покренут ниједан прекршајни поступак.
