Извор: Борба

Републички повереник за информације решио је у току прошле године 1.162 жалбе, а више од 90 посто њих поднето је због тзв. "ћутања администрације". Ради се о огромном, несхватљиво високом проценту, који је немогуће срести у било којој врсти поступка који се пред органима власти може водити. Парадокс је, међутим, у томе што наш закон сада уопште не признаје ситуацију познату као "ћутање администрације". Напротив, за такав чин је предвиђена прекршајна одговорност и новчана казна. Међутим, "кажњивост" за оне који овако крше уставом и законом зајамчена права јавности у праксије више него релативизована.   

За три године примене закона надлежно министарство Владе Србије поднело је само око 130 захтева за покретање прекршајних поступака, на основу којих је у шест случајева донето решење о кажњавању и у још четрнаест изречена опомена. Шта рећи на то, када се зна да је број реално почињених прекршаја неупоредиво већи, будући да је почињено на хиљаде њих? То само показује на који се начин "власт" односи према уставом и законом зајамченом праву грађана. То говори и

да сами политичари и остали функционери имају више него озбиљан проблем са разумевањем неких елементарних идеја демократског друштва, од којих је прва и најважнија та да се у таквом друштву ником не допушта да се према правима грађана односи као да су ствар која зависи од његове "добре воље". Управо ти политичари морају увек имати на уму да баш они, грађани, који су уједно и бирачи и порески обвезници, тој истој власти обезбеђују две, за њено функционисање неопходне ствари  легитимитет и новац.

Потцењивачки однос који игнорисањем поменутих права у драматичном обиму "власт" изражава, речено језиком обичних грађана, представља "повлачење за нос" оних којима су та права уставом и законом загарантована, и то уз истовремено траћење њиховог времена, стрпљења и новца.