ЗАШТО ПОВЕРЕНИК ТРАЖИ ПРОМЕНУ ЗАКОНА
Грађани Србије нису довољно заштићени од крађе идентитета, а постоји бар пет начина на који им идентитет може бити злоупотребљен и којих би требало да се чувају.
Када је у питању заштита података о личности, у Србији постоје не празнине него провалије, каже повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић. - Међународна пракса потврђује неограничену "маштовитост" крадљиваца идентитета. Најробусније крађе података о личности се везују за велике електронске базе личних података у банкама, системима који се баве е-трговином или код органа власти. Софи стицирано се краде и, на пример, контактним или безконтактним читањем података са чипова паметних кредитних или идентифи кационих картица или пасоша, али и далеко тривијалнијим методам попут скенирања и копирања личних документа или пошта, "копањем" по архивама, па чак и ђубрету - наводи Шабић. Он каже да грађани не би требало да забораве да се у многим случајевима подаци добијају "на поклон" од самих грађана. Наиме, те податке тражи и ко треба и ко не, а можда је и најопаснији ЈМБГ који малтене сви неконтролисано дајемо. Тако је једном човеку је стигло решење да, са све тужбама и каматама, треба да плати 400 милиона динара на име пореза за предузеће чији је наводни власник. Смедеревцу Јовану Николићу стигло је решења да плати царински прекршај за фи рму чији је такође наводни власник, иако то заправо није. Забележен је случај и професорке универзитета која је имала проблема због неплаћеног рачуна у немачком хотелу, иако у тој земљи никада није била. Иако се штета од крађе идентитета у свету мери милијардама долара, у Србији је нема превише, али је ипак присутна.
- И не знајући како, неколико људи је постало власник предузећа која дугују вишемилионске износе за испоручену робу, ПДВ, царину... Неки су буквално затрпани судским позивима због кривичних дела или прекршаја које су починили на местима на којима никада нису били. Међутим, то што је број таквих случајева релативно мали, не треба да мислимо да тога нема - објашњава Шабић. Управо то су неки од разлога зашто повереник тражи промене закона којим се регулишу информација од јавног значаја и заштита података о личности. Како каже, у неким изузетно деликатним областима попут видео надзора, биометрије, безбедносних провера, као и активностима приватног сектора безбедности, практично нема никаквих законских одредби.
