У Србији не постоји системска заштита узбуњивача на корупцију
трагом
Београд - Узбуњивачи, односно људи који пријаве случајеве корупције, у Србији не уживају заштиту, већ често бивају кажњавани, отпуштани са посла и малтретирани само због тога што су у свом предузећу пријавили тешке облике малверзација.За само годину дана, откако постоји портал www.pistaljka.rs, на којем грађани уз заштиту идентитета могу да пријаве корупцију, поднето је више од 800 пријава из свих крајева земље.
Маријана Милосављевић, новинарка овог портала, каже за Данас да се грађани најчешће жале и пријављују корупцију у здравству и школству.
- У мањим местима цвета непотизам и запошљавање „преко везе“, чести су случајеви где су скоро сви чланови неке функционерске фамилије запослени у некој школи или здравственој установи и око 50 одсто пријава се односи на овај сегмент. Такође, пријављују се случајеви корупције везани за рад судства и полиције. Затим следе функционери општина, који се без страха од казне понашају, као Бог и батина у малим и сиромашним местима, а исто важи и за челнике јавних предузећа, напомиње Милосављевићева. Горан Милошевић из Смедерева, радник „Путева Србије“, који је открио и пријавио „Друмску мафију“, каже за Данас да се небројено пута покајао што је разоткрио милионску крађу на наплатним рампама. Наиме, Милошевић, који је у то време био радник на наплатној рампи, пријавио је полицији малверзације у „Путевима Србије“, чак је поседовао и снимак на којем се видело на који начин његове колеге поткрадају предузеће, а самим тим и државу. Међутим, уместо да за своје дело добије награду, он је преживео праву „голготу“.
- У то време био сам радник на одређено време, а након што сам пријавио корупцију добио сам отказ уз образложење да је престала потреба за мојим ангажовањем на том радном месту. Међутим, убеђен сам да се то догодило, јер сам на форуму Скупштине Србије указивао на криминал и тражио помоћ надлежних органа, објашњава Милошевић.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, каже за наш лист да системска заштита узбуњивача на корупцију у Србији не постоји.
- Ако од узбуњивача, као многе друге државе, очекујемо да дају допринос борби против корупције морамо битно мењати однос према њима. На основу резултата истраживања спроведених у великом броју земаља откривен је податак да преко 40 одсто случајева корупције разоткривају узбуњивачи. Неадекватан однос према узбуњивачима код нас директно негативно утиче на резултате у борби против корупције, указује Шабић.
Према његовим речима, бројни су примери људи који су разоткрили корупцију, а након тога били изложени различитим непријатним, па чак и бруталним облицима „реванша“.
- У таквим ситуацијама спремност да се буде узбуњивач заснива се на одлучности храброг појединца, а потребно је да на корупцију указују „обични“, а не натпросечно храбри људи. Не може се то очекивати ако је по правилу пропраћено непријатностима, мобингом, поступцима за утврђивање „одговорности“, отказима, угрожавањем егзистенције, наглашава Шабић. Он додаје да многе државе одавно имају законе о заштити узбуњивача, а као пример наводи САД, које су у том погледу отишле најдаље, јер узбуњивачима се као својеврсна награда додељује проценат од суме чију су проневеру пријавили.
Чедомир Чупић, председник Одбора Агенције за борбу против корупције, каже за наш лист да је како би се обезбедила системска заштита „узбуњивача“ неопходно донети закон, који би сваком грађанину који пријави корупцију обезбедио адекватну заштиту. Према његовим речима, у члану 56. Закона о Агенцији за борбу против корупције наводи се да су узбуњивачи државни службеници, односно запослени у органима Републике Србије, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе и органима јавних предузећа, чији је оснивач држава.
- Међутим, много је случајева корупције и у предузећима која нису у државном власништву, зато би ову одредбу закона требало проширити, указује Чупић.
Антрфиле : Агенција штити оне који пријаве корупцију
Агенција за борбу против корупције пружаће заштиту лицу које пријави сумњу на корупцију у органу јавне власти у коме ради, уколико уз пријаву поднесе и захтев за заштиту, утврђено је Правилником који је објављен у најновијем „Службеном гласнику“. Правилник о заштити лица које пријави сумњу на корупцију треба да ступи на снагу 6. августа од када ће запослени у јавном сектору, уз пријаву сумње на корупцију, моћи да попуне и захтев за заштиту. Уколико Агенција процени да постоје услови за заштиту, она ће бити одређена запосленом који је пријавио сумњу на корупцију и о томе ће бити обавештен и његов послодавац.