Извор: "Време"
А што питате?
Људи од којих се траже подаци о личности у свакој таквој ситуацији имају право да знају зашто, коме, у ком обиму и у које сврхе их дају и да ли су у обавези да податке дају или то зависи од њихове воље. Одговори на та питања не смеју бити ствар импровизације, већ морају бити уписани у закон
Јавност навиклу на то да се Родољуб Шабић оглашава увек када је реч о доступности информација од јавног значаја, изненадила је вест да је он уочи првомајских празника донео и једну забрану. Осим што је повереник за информације од јавног значаја, Шабић је и повереник за заштиту података о личности. У складу са том функцијом, донео је решење којим је забранио даљу обраду података о личности у оквиру “Централизоване школске базе података и система за обавештавање родитеља о успеху ученика". Покрајинском секретаријату за образовање АП Војводине и WDV Soft д.о.о. наложено је да одмах по пријему решења затворе све приступе бази података из локалних и спољних мрежа а да у року од 10 дана од пријема решења бришу из наведене базе података податке о личности за укупно 200.271 лице (ученика, родитеља, наставног и ваннаставног особља).
У образложењу одлуке, Шабић је навео да је након надзора који је спроведен по службеној дужности утврђено је да је наведена база података успостављена и да функционише на начин који је у потпуној супротности са одредбама Закона о заштити података о личности. Чланом 42. Устава Србије утврђено је да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом. “Ниједном одредбом ниједног закона није утврђен основ за успостављање и функционисање овакве збирке података”, навео је Шабић у саопштењу за медије. Велику базу Података покрајински секретаријат је, у сарадњи са WDV Soft д.о.о., успоставио супротно Уставу, уз позивање на неке од закључака Скупштине и Владе АП Војводине. “Сасвим је јасно да се такви закључци ни у ком случају не могу претпоставити хијерархијски супериорним актима као што су Устав и закон. Међутим, независно од тога треба рећи да су чак и поменути закључци тумачени недопустиво широко и спровођени некоректно и недоследно”, рекао је Шабић. Он је додао и да је база података веома велика, деликатна и од националног значаја, а да се налази под пуном административном контролом приватне фирме која је у већинском власништву једног страног предузећа и мањинском власништву четворице страних држављана и у значајној мери је стављена у функцију реализације њихових комерцијалних интереса. Комплетна база података уместо на серверима Службе за опште и заједничке послове покрајинских органа, смештена је такође на серверима приватне фирме иако Служба за опште и заједничке послове покрајинских органа, према Шабићевим речима, располаже квалитетнијим ресурсима.
Због ангажовања стране фирме WDV Soft, за формирање школске базе података у Војводини, Републичко јавно тужилаштво покренуло је преткривични поступак. Секретаријат је саопштио да ће прекинути реализацију пројекта "Централизоване школске базе података и система за обавештавање родитеља о успеху ученика". Покрајински секретаријат за образовање навео је у саопштењу да је Централизована база података била у фази формирања и тестирања, те није дошло до повреде права ученика, родитеља и других особа. Упућена су обавештења школама о гашењу пројекта и престанку свих даљих активности везаних за њега и започете су техничке радње с циљем гашења приступа бази података из локалних и спољних мрежа, наводи се у саопштењу. Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), предузеће WDV Soft регистровано је у Србији 30. јуна 2010, тачно недељу дана након што је Покрајински секретаријат расписао конкурс за подношење пројекта за израду базе података. Подаци АПР-а показују да је већински власник ове фирме компанија “Spencer International LLC” са седиштем у Вашингтону, а као мањински власници наведени су мађарски држављани Роберт Гелер, Чаба Јухаж и Габор Берки.
Покрајински секретаријат и фирма WDV Soft доставили су родитељима писмо са понудом за коришћење апликације Wебскола.рс. Да би родитељи могли да користе апликацију, требало је да купе сигурносну картицу која кошта 600 динара, а уколико желе on-line или СМС пакет услуга требало је доплатити још 1090 динара. Ових дана, портал Webskola.rs није у функцији, а на њему се налази једино линк који посетиоце усмерава на саопштење Секретаријата о обустављању свих активности у вези са базом и о брисању података.
Да са оваквим начином прикупљања података и читавим пројектом нешто не штима, било је јасно још крајем марта, када су се у јавности појавиле информације о извесним размимоилажењима између Покрајинског секретаријата за образовање и Министарства просвете. Наиме, негде у то време, Боро Станичков, повереник за образовање за Западнобачки и Севернобачки округ и начелник Школске управе Сомбор, у интервјуу дневнику “Правда” рекао је да Покрајински секретаријат заобилази Министарство шаљући школама уговоре за електронске дневнике. “Јединствен информациони систем просвете на нивоу Републике постављен је Законом из 2009. године. Међутим, сам електронско-информациони систем показао је на старту доста недостатака, које је пре примене требало отклонити. И поред тога, покрајинска Влада је покренула увођење електронских дневника у школе, које тако преузимају одређене обавезе, а републичко Министарство просвете нема утицаја на те договоре”, изјавио је тада Станичков.
Осим што је одиграо кључну улогу у разоткривању неправилности око школске базе података у Војводини, велика је вероватноћа да је Шабић правовременом реакцијом спречио да до сличне афере дође на нивоу целе Србије поводом успостављања “Јединственог информационог система у основном и средњем образовању Републике Србије”. Након већег броја притужби родитеља од којих су школе захтевале да доставе податке о брачном и радном статусу, националности и сл., притом дајући у најмању руку чудна објашњења, попут: “Ако ти подаци не буду у бази, дете се практично неће третирати као ученик у српском образовном систему, једноставно неће постајати”, Шабић се половином априла састао са министром просвете Жарком Обрадовићем, како би га упозорио и дао му извесна објашњења у вези са прикупљањем података о личности. “Људи од којих се траже подаци о личности у свакој таквој ситуацији имају право да знају зашто, коме, у ком обиму и у које сврхе их дају. И наравно, да знају да ли су у обавези да податке дају или то зависи од њихове воље. Одговори на та питања не смеју бити ствар импровизације, већ морају бити уписани у закон”, саопштио је касније Шабић. Према истом саопштењу, министар Обрадовић је преузео обавезу да се постојећи недостаци отклоне тако што ће предложити одговарајуће измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања. Усвајање тих измена и допуна биће предложено по хитном поступку, а по процени министра оне би у Народној скупштини могле бити усвојене пре годишњих одмора.