Управни суд је 26.12.2018. одбацио тужбу Министарства спољних послова Републике Србије поднету против решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије, којим је Повереник наложио Министарству да новинару Н1 достави копију извештаја радне групе Министарства, сачињеног поводом погибије Слађане Станковић и Јовице Степића, службеника Амбасаде Републике Србије у Либији, у фебруару 2016. год.

У образложењу своје одлуке Управни суд је навео да Министарство спољних послова не може да буде странка у том поступку из разлога што у поступку пред Повереником није решавано о неком праву или на закону заснованом интересу тужиоца (Министарства), већ о дужности тужиоца да као надлежни орган без одлагања а најкасније у року од пет дана од дана пријема решења Повереника поступи по захтеву странке, тј. тражиоца информације.

У међувремену Управни суд је Поверенику доставио још једну тужбу Министарства спољних послова Републике Србије на одговор, поднету против решења Повереника, којим је Повереник такође наложио Министарству да новинару продукције Инсајдер, достави копију извештаја радне групе Министарства, сачињеног поводом погибије службеника Амбасаде Републике Србије у Либији.

Органи јавне власти на различите начине пролонгирају извршење обавезујућих, коначних и извршних решења Повереника. Подношење тужби против таквих решења од стране првостепених органа јавне власти јесте један од тих начина, упркос јасно и недвосмислено израженом ставу Управног суда (раније Врховног суда Србије) у многобројним одлукама да органи јавне власти у тим случајевима нису странка у поступку. Стога би органи јавне власти требало да избегавају такву праксу и да извршавају одлуке Повереника, а посебно у ситуацијама где постоји појачан интерес јавности да зна, као што је то у конкретном случају који се тиче погибије наших држављана у Либији.