Београд, 6. јун 2023. – Међународна Конференција о биометријским подацима и видео надзору јавних простора, одржана у Привредној комори Србије, омогућила је да се научници, активисти и практичари у Србији упознају са праксама у државама чланицама ЕУ у вези са овом облашћу. Искуства о којима су говорили стручњаци из ЕУ, значајно су допринела томе да домаћи стручњаци сагледају изазовe у вези са коришћењем камера за видео надзор и биометријско препознавање и применoм Закона о заштити података о личности. Конференција је подржана од стране пројекта „Јачање владавине права у Републици Србији“ заједнички финансираним од стране ЕУ и немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ), док је за имплементацију пројектних активности у вези са заштитом података о личности задужен Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ).
Kоришћењење камера за видео надзор и биометријско препознавање посебно је важна тема у оквиру ЕУ, која покушава да помири две супротстављене стране – захтев за безбедношћу и захтев за заштитом приватности. Више о проблематици доступности биометријских података и потенцијалне повреде права на приватност на отварању конференције истакао je господин Милан Мариновић, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности:
„Овде смо данас због значајног догађаја организованог на тему која таласа јавност и добија све више значаја, са развојем технологије, дигитализацијом и напретком вештачке интелигенције. У намери да се заштите права грађана, а пре свега она права која штити Повереник, то значи заштите приватности и заштите података о личности, организовали смо ову Конференцију која се тиче обраде биометријских података и посебно, модерног вида видео надзора на јавним просторима. У Републици Србији оваква технологија још није у употреби и није решена Законом, али у многим државама јесте, због чега ће нам бити посебно драгоцена искуства стручњака из земаља ЕУ која ћемо данас чути и која ћемо моћи да искористимо када будемо осмишљавали нашу политику и законе“.
Њ.Е. Анке Конрад, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији, такође се обратила учесницима конференције истакавши да видео надзор и начин на који га треба употребљавати представља једну важну тему у сфери јавног сектора, не само за Србију већ и за ЕУ.
„Овом темом покривамо две контрадикторне ствари. Са једне стране наши грађани желе да буду заштићени и безбедни, а са друге стране желе да њихови подаци буду заштићени и да се не злоупотребљавају“, истакла је Конрад додајући у уводном обраћању да су основна права, демократија и владавина права темељ ЕУ, а повеља о основним правима Европске уније у свом члану 8 гарантује право на заштиту података о личности. „Такви подаци морају бити обрађени поштено у одређене сврхе и на основу пристанка дотичне особе или неког другог легитимног основа утврђеног законом“, закључила је Конрад.
Пламена Халачева, заменица шефа Делегације Европске уније, поздравила је правовремену дебату о важном изазову савременог света - проналажење равнотеже између технолошког напретка, јавне безбедности и унапређења основних права, укључујући право на приватност. Поздрављајући консултације са цивилним сектором о Нацрту закона о унутрашњим пословима, она је указала на потребу да се процени сразмерност и неопходност предложеног система видео надзора у јавним просторима и обраде података о софтверу личности за препознавање лица. Она је даље истакла важност Закона о заштити података о личности пред доношење нових прописа, као и да се одредбе свих других закона који регулишу или утичу на обраду података о личности усклађене са оквирним законом.
Своја запажања са присутнима су поделили и Милица Бонџић, заменица секретара Министарства унутрашњих послова као и Владимир Н. Цветковић, декан Факултета безбедности Универзитета у Београду.
Разлике у приступању овој теми постоје и међу државама чланицама ЕУ, а своја искуства и начине решавања проблема представили су на Конференцији стручњаци из Немачке, Словеније, Хрватске, Естоније и Пољске, a њихова излагања биће објављена у Зборнику радова.