Poreska uprava je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražila mišljenje u vezi sa objavljivanjem informacija o dugovanjima medijskih kuća i njihovih osnivača- fizičkih lica po osnovu javnih prihoda.
Poverenik je u odgovoru izneo samo načelan stav budući da stav o tome da li određene informacije treba učiniti dostupnim javnosti zauzima u konkretnom slučaju, na osnovu relevantnih činjenica i okolnosti, odlučujući kao drugostepeni organ po žalbi.
Poverenik je u odgovoru naglasio da Poreska uprava, kao prvostepeni organ, prilikom odlučivanja po zahtevu treba da ima u vidu da se prava na slobodan pristup informacijama, prema čl.8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja(ZSPIJZ), mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu i da se nijedna odredba ovog zakona ne može tumačiti na način da se ograničenje prava čini u meri većoj od one koja je nužno potrebna.
U tom smislu, zadatak Poreske uprave je da, primenom tzv.testa javnog interesa, odmeri pretežnost interesa, ukoliko nalazi da bi pristup informacijama ugrozio nekakav drugi, takođe legitimni interes iz čl. 9. ili 14. ZSPIJZ, uz obavezu da predoči uverljive dokaze da bi pristup informacija realno izazvao teške pravne ili druge posledice po taj suprotstavljeni interes.
Poverenik je naglasio da izuzeci od prava na pristup informacijama predviđeni čl. 9. i 14. ovog zakona, nisu apsolutni izuzeci čije postojanje bi automatski povlačilo uskraćivanje pristupa informacijama, već da se radi o relativnim izuzecima, što znači da se u skladu sa članom 8. ovog zakona, procenjuje u svakom konkretnom slučaju da li su ispunjeni i drugi propisani uslovi za ograničenje prava. Kada su u pitanju izuzeci koji se odnose na informacije zaštićene oznakom poverljivosti (čl.9. t. 5.) ZSPIJZ, osim tog formalnog uslova, zahteva i da postoji suštinski materijalni uslov koji se odnosi na realne, a ne hipotetičke štetne pravne ili druge posledice po interese koji se poverljivošću štite, čije postojanje organ vlasti mora dokazati kao i to da ti interesi prevazilaze interes javnosti da zna.
Značaj informacija o dugovanjima privrednih subjekata (pravnih lica ili preduzetnika) po osnovu neplaćenih poreza i doprinosa treba razmatrati sa stanovišta javnog interesa i direktnih i indirektnih posledica po građane i društvo u celini, za slučaj njihovog neplaćanja.
Kada su u pitanju informacije o dugovanjima fizičkih lica, kojima se zadire u privatnost, njih treba ceniti sa aspekta ispunjenosti uslova za primenu izuzetaka iz tač.1-3 člana 14. ZSPIJZ. U situaciji kada su ispunjeni uslovi da se informacija učini dostupnom, organ vlasti je dužan da vodi računa o primeni jednog od osnovnih načela obrade o ličnosti, o načelu srazmernosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da ne dozvoli pristup onim podacima o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna, tako što će pre pristupa, u spisima predmeta, zaštiti podatke o ličnosti kao što su adresni podaci, JMBG i sl., te i da se radi zaštite samo ovih podataka, u skladu sa čl.12.ZSPIJZ , ne može dovoditi u pitanje ostvarivanje prava na pristup ostalim informacijama.
Iz odgovora Poverenika br. 011-00-00769/2012-03 od 19.11.2012.
