POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

Škola je zatražila mišljenje Poverenika da li treba da postupi po zahtevu advokata roditelja učenika te škole, kojim se traže zapisnici školskog Tima za zaštitu dece  od nasilja i ostale zabeleške i izjave o problemima u školi, budući da ti dokumenti sadrže lične podatke o učenicima.

U odgovoru se navodi da Poverenik, kao zaštitnik prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na zaštitu podataka o ličnosti, odlučuje u drugostepenom postupku i u tom postupku zauzima stav u konkretnom slučaju po žalbi, na osnovu relevantnih činjenica i okolnosti, što bi učinio i u ovom slučaju, ukoliko dođe do žalbe, pa je u vezi sa traženim iznet samo načelan stav :

Najpre, u vezi sa obavezom Škole da postupa po zahtevu, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), obavezuje školu, kao organ javne vlasti da postupi po svakom zahtevu za pristup informacijama, bez obzira da li udovoljava zahtevu ili odbija zahtev, s tim što u prvom slučaju nema obavezu da donosi rešenje, već o omogućenom pristupu sačinjava samo službenu belešku kao dokaz postupanja( čl. 16. st.9.), a u drugom slučaju je u obavezi da donese rešenje sa obrazloženjem zašto se zahtev odbija i sa poukom o pravnom leku ( čl.16.st.10).Obaveza postupanja po zahtevu postoji čak i kada organ vlasti nema informaciju, o čemu je dužan da obavesti tražioca i postupi u skladu sa čl. 19.Zakona.

Nije sporno da informacije sadržane u zapisnicima školskih timova i drugim zapisima nastalim u vezi sa radom Škole, imaju karakter informacija od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i kao takve, one mogu biti legitiman predmet zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od svakog lica, uključujući roditelje, odnosno njihove advokate,  u skladu sa čl.5.Zakona. U pogledu takvih informacija postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna( čl.4. ).

Istovremeno, Zakon u čl. 9. i 14. propisuje uslove i razloge zbog kojih  pravo na slobodan pristup informacijama može biti ograničeno, delimično ili u celosti, pri čemu je teret dokazivanja na postupajućem organu, odnosno Školi. Škola ima obavezu da u predmetnom slučaju, gde i sama prepoznaje obavezu zaštite podataka o ličnosti, primenom tzv. testa javnog interesa iz čl. 8. Zakona, „izvaga" pretežnost interesa, između prava javnosti da zna, na jednoj strani i drugog mogućeg legitimnog prava ili interesa (iz čl. 9. i 14. Zakona,)  kao što je pravo na zaštitu privatnosti ili sigurnost ili drugo važno dobro nekog lica, na drugoj strani.

Polazeći od toga da bi pristup npr. školskim zapisnicima izvesno mogao zadirati u privatnost učenika ili njihovih porodica, Škola, će ceniti da li su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka iz tač.1-3 člana14. Zakona( npr. da se radi o pojavi ili događaju od interesa za javnost), i ako oceni da jesu, informacije će učiniti dostupnim tražiocu i obrnuto. Čak i u slučaju da oceni da pristup dokumentima treba dozvoliti, Škola je dužna da vodi  računa o zaštiti podataka o ličnosti i u vezi s tim, o primeni jednog od osnovnih načela obrade o ličnosti, o načelu srazmernosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon), i da ne dozvoli pristup onim podacima o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna, odnosno koji pretežu nad pravom javnosti da zna, kao što su podaci o nacionalnosti, socijalnom statusu, zdravstvenom stanju, adresni podaci i sl., tako što će pre pristupa, u dokumentima zaštiti takve podatke o ličnosti.

Takođe, sa stanovišta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,  treba imati u vidu da se ne može dovoditi u pitanje pravo javnosti da zna pod vidom zaštite privatnosti, ako se ima u vidu da uvek postoji mogućnost anonimizacije podataka o ličnosti koji su u dokumentima sadržani ili njihove zaštite prekrivanjem, odnosno izdvajanja osetljivih informacija, u skladu sa čl.12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, koji reguliše  delimičan pristup informacijama.

Kod postupanja po zahtevu za pristup informacijama, treba takođe imati u vidu da iz pojma informacije od javnog značaja proističe obaveza organa da informacije koje su učinjene dostupnim tražiocu, moraju biti dostupne i bilo kom drugom potencijalnom tražiocu, odnosno opšte dostupne za javnost, za razliku od  zahteva za ostvarivanje prava u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, u vezi sa obradom sopstvenih podataka o ličnosti, tj. tražioca, u kom slučaju se pristup dozvoljava samo licu na koga se podaci odnose, odnosno njegovom zakonskom zastupniku, ako je reč o maloletnom licu.

(Iz odgovora tražiocu, br.011-00-270/2012-03 od 02.04.2012.)