Pojam informacije od javnog značaja prema srpskom Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl. Glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10) podrazumeva da je informacija opredmećena, tj. da je sadržana u nekakvom dokumentu, bez obzira  na vrstu nosača informacije. Ukoliko još ne postoji dokument sa izmenama zakona, (radna verzija, prednacrt, nacrt i sl.)  organ vlasti je, prema odredbama čl. 16. st.1. ovog zakona, u obavezi da tražioca o tome obavesti po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja. U situaciji kada postoje strateški dokumenti, akcioni planovi, programi rada i sl. koji sadrže informaciju o dinamici donošenja ili izmena propisa, onda i to može biti informacija od javnog značaja u smislu ovog zakona.

Nezavisno od toga, čak i da izmene zakona još uvek nisu uobličene kao dokument, odnosno da to formalno nije informacija od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama, elementarna pristojnost i načela dobre uprave nalažu da organ vlasti tražioca obavesti u kojoj je fazi rad na izmenama zakona.

Inače, Evropski sud pravde je povodom Uredbe EK br. 1049/2001 usvojio šire tumačenje pojma informacije od javnog značaja, u smislu da bi bilo pogrešno tumačiti da se odluka institucije kojoj je upućen zahtev odnosi samo na pristup dokumentima kao takvim. Noviji propisi o pristupu informacijama se takodje odnose na pristup informacijama koje su u posedu organa, bez obzira da li su sadržane u dokumentu/ima.

Takodje,prema srpskom zakonu, činjenica da su dokumenti u pripremi ili izradi ,  sama po sebi ne predstavlja razlog za izuzimanje od pristupa. Pristup takvim dokumentima hipotetički  bi mogao biti ograničen pre njihovog donošenja odnosno usvajanja, samo pod uslovom ako bi to moglo štetno uticati na postupak donošenja, na osujećenje predloženih zakonskih rešenja i sl., primenom cl. 9. tač.2. Zakona.