Na zahtev agencije Beta da, u kontekstu približavanja Srbije „beloj šengenskoj listi", oceni stanje u oblasti zaštite podataka o ličnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić dao je sledeću izjavu:
„Nezavisno od toga što bih voleo da se, optimističke prognoze u vezi sa „belim šengenom" ostvare mislim da odgovoran odnos prema ostvarivanju cilja kakav je liberalizacija viznog režima, i što je još važnije, prema zajemčenim ljudskim pravima, zahteva da se mnogo brže i energičnije menja postojeće stanje. Odnos mnogih organa vlasti, ali i subjekata privatnog prava prema obradi i zaštiti podataka o ličnosti značajno je ispod standarda koji su utvrđeni Ustavom, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i relevantnim međunarodnim dokumentima.
Ustavom Srbije utvrđeno je da se obrada, dakle prikupljanje, držanje i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. S tim u skladu, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeno je da se obrada podataka može vršiti samo na osnovu zakona, samo u svrhe utvrđene zakonom i samo u meri koja je neophodna za ostvarivanje svrhe. Krivični zakonom neovlašćena obrada podataka ličnosti utvrđena je kao krivično delo. Uz to, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Srbija se obavezala da će svoje zakonodavstvo u oblasti zaštite podataka o ličnosti uskladiti sa standardima EU, te da će, radi nadzora i obezbeđenja primene tih standarda, formirati jedno ili više nezavisnih nadzornih tela sa dovoljno finansijskih i ljudskih resursa.
U praksi, međutim, stvari stoje bitno drugačije. Veoma ozbiljne indicije ukazuju na veliki broj slučajeva gde se obrada podataka vrši sa vrlo problematičnim ili bez ikakvog pravnog osnova ili na način i u meri koji su očigledno nesrazmerni svrsi obrade, ili bez adekvatne zaštite podataka. Istovremeno, nisu obezbeđeni ni elementarni uslovi za ostvarivanje funkcije nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, pa tako ni za izvršavanje, s tim u vezi, preuzetih međunarodnih obaveza.
Preduzimanjem nužnih normativnih, kadrovskih, organizacionih, edukativnih i dr. mera, pre svega od strane Vlade Srbije, ali i drugih, ovakvo stanje mora da bar počne da se menja na bolje. U protivnom, optimizam u pogledu „belog šengena" bi se mogao pokazati kao nerealan. A čak, iako se pokaže da postoji politička spremnost EU da zanemari naš neadekvatan odnos prema nekim preuzetim obavezama, izvesno ćemo se suočiti sa izuzetno ozbiljnim problemima na planu ostvarivanja i zaštite osnovnog ljudskog prava na privatnost, odnosno na zaštitu podataka o ličnosti."
