Povodom zahteva Agencije Beta da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti prokomentariše uskraćivanje, od strane predstavnika Vlade, informacija o postojanju i sadržini Odluke Vlade kojom se predviđa isplata iznosa od milion dolara u vezi sa „slučajem M. Kovačević", Poverenik Rodoljub Šabić je dao izjavu sledeće sadržine:
„Nemam pouzdanih informacija o toj odluci, o njoj sam informisan iz medija. Delim mišljenje da nije dobro da mediji špekulišu sa informacijama od državnog interesa, ali upozoravam da je veoma često nepotrebno ograničavanje prava javnosti uzrok špekulacija. U konkretnom slučaju, niko mi se nije obraćao sa formalnim zahtevom za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama. Čak i da mi se obraćao ne bih mogao da postupam po toj žalbi budući da je Vlada jedan od 6 državnih organa za koje članom 22. Zakona o slobodnom pristup informacijama predviđeno da se protiv njih ne može podneti žalba Povereniku za informacije, već se zaštita prava obezbeđuje u upravnom sporu pred Vrhovnim sudom Srbije.
Polazeći od navedenog eventualnu odluku i probleme u vezi sa pravom javnosti da sazna njenu sadržinu mogu da prokomentarišem samo polazeći od nekih realnih pretpostavki i na načelnom nivou.
Pretpostavljeni rezon za donošenje takve odluke je ocena da se njom može smanjiti ili eliminisati pritisak u odnosima između naše zemlje i SAD, pritisak čije štetne posledice bi nas mogle koštati mnogo više od pomenutog dolarskog iznosa. Formalni osnov da se takva odluka proglasi za tajnu lako je moguće pronaći u Poslovniku Vlade. A šta je suštinski, materijalni osnov odnosno razlog za ograničavanje pristupa javnosti, to je stvar koju je, po zakonu, dužna da objasni Vlada. To je njena obaveza u svakom slučaju, a u ovom je potencirana činjenicom da se radi o disponiranju finansijskim sredstvima na način koji je neuobičajen kao i vidljivim reakcijama javnosti koje govore o nerazumevanju tog postupka.
Naime, po čl. 9 našeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama činjenica da neki dokument nosi oznaku službene, poslovne ili državne tajne nije sama po sebi, automatski, dovoljan razlog da bi se uskratilo pravo na slobodan pristup informacijama. Uz taj formalni razlog zakon zahteva i dodatni materijalni razlog. Dakle, informacija koja nosi oznaku tajna može se uskratiti javnosti samo ako bi zbog njenog odavanja „mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informacijama."
To da li zaista postoji ovaj materijalni uslov, ceni se u svakoj konkretnoj situaciji. Dakle, u ovoj konkretnoj situaciji, na formalan zahtev za pristup informacijama to bi prvo morala ceniti Vlada Srbije, a nakon nje, po eventualnoj tužbi i Vrhovni sud Srbije."
