Poverenik za informacije od javnog značaja ocenio je da je potrebno da poslanici u Narodnoj Skupštini Republike Srbije amandmanima intervenišu na član 5. Predloga Zakona o policiji, učine ga jasnijim i preciznijim i otklone mogućnost da, makar i indirektno, budu dezavuisana pojedina rešenja sadržana u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Tim povodom Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je sledeće:
„Pojedine odredbe člana 5. Predloga Zakona o policiji su kontroverzne. Tumačenjem tih odredbi na određen način, obaveze policije kao državnog organa mogle bi biti bitno redukovane u odnosu na obaveze koje imaju svi drugi državni organi.
Zato, pozdravljajući načelno naglašavanje obaveze policije da o svom radu objektivno informiše javnost, mislim da je potrebno amandmanima intervenisati na praktično sve ostale odredbe istog člana, da bi se otklonile dileme koje one otvaraju.
Ilustracije radi, u stavu 3. čl. 5. Predloga Zakona o policiji predviđeno da o pitanjima iz svog delokruga „policija neposredno informiše pojedince i pravna lica“, samo onda kada „postoji njihov osnovan interes“. Istovremeno odredbama čl. 4. i 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, isključena je potreba dokazivanja postojanja interesa i predviđeno da „svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom“.
Stavom 5. člana 5. Predloga Zakona o policiji predviđa se da će se uskratiti davanje informacija „ako se radi o poverljivim podacima“, bez predviđanja nekog dodatnog uslova. Međutim, odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je, pored ostalog, mogućnost da se ne omogući pristup poverljivim informacijama, ali samo u slučaju da bi zbog njihovog odavanja „mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene Zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji“.
Predlogom Zakona o policiji predviđeno je ograničavanje pristupa informacijama ako bi se tako „moglo narušiti nečije pravo na pravično suđenje ili uticati na ishod drugog sudskog postupka“. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja daje mogućnost da se pristup informacijama ograniči ako bi se tim ugrozilo, omelo ili otežalo pravično suđenje ili sudski postupak. Ali, dakle, ne ako mogao, već ako bi se „ugrozio, omeo ili otežao“. Radi se, dakle, o realnom ugrožavanju, ometanju ili otežavanju, a ne o mogućem, hipotetičkom.
Kada bi ideja bila da se novim Zakonom o policiji redukuju njene obaveze utvrđene Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, onda to trebalo učiniti direktnije i nedvosmislenije. Tako bar, uz loše posledice vezane za napuštanje već utvrđenih demokratskih standarda, ne bismo imali i one loše posledice koje proizlaze iz nejasnih i nekonzistentnih rešenja u pravnom poretku. U uverenju da to, ipak, nije slučaj, te da se fluidnim formulacijama ipak nisu želeli dovesti u pitanje standardi utvrđeni Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, očekujem da će ih poslanici u Nardodnoj Skupštini amandmanima preformulisati tako da ih učine preciznijim, jasnijim i konzistentnijim“.
