Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, povodom velikog broja žalbi, predstavki i zahteva za mišljenje u vezi sa primenom Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, kojima mu se građani obraćaju, ocenjuje da je nužna mnogo jača aktivnost nadležnih, u cilju da se bar u meri u kojoj je to moguće, otklone evidentni problemi i dileme.
Poverenik podseća da je i u vreme usvajanja ovog zakona apelovao da se još jednom preispitaju rešenja kojima se obrada velike količine ličnih podataka građana poverava do tada nepostojećoj strukturi upravnika. Poverenik, takođe, podseća, da je i povodom programa obuke profesionalnih upravnika koji je sprovodila Privredna komora, upozoravao na to da program obuke ni u jednom delu ne obuhvata pitanja zaštite podataka o ličnosti.
Zakon je uveo institut stambene zajednice, čiji upravnik, prema članu 50. „uspostavlja i vodi evidenciju o vlasnicima posebnih delova, vlasnicima samostalnih delova i licima kojima su zajednički ili posebni delovi zgrade izdati u zakup, odnosno na korišćenje po drugom osnovu (za fizička lica ime, prezime i JMBG, a za pravna lica poslovno ime, adresa sedišta i matični broj)”.
Uspostavljanje i vođenje evidencije je i obaveza upravnika, za čije neizvršavanje je propisana prekršajna odgovornost.
Upravnik stambene zajednice treba da prikuplja navedene podatke od samih vlasnika i zakupaca, ali to često nije slučaj, što otvara probleme istinitosti i ažurnosti ovih podataka, njihovog zasnivanja na verodostojnom izvoru i sl.
Upravnici bi, set podataka koji obrađuju (ime i prezime i JMBG) morali da koriste samo za sprovođenje neophodnih poslova, kao što su npr. naplata troškova za tekuće održavanje zgrade, podnošenje regresne tužbe protiv lica odgovornog za oštećenje zajedničkog dela zgrade itd., ali te podatke često koriste i u druge svrhe, odnosno na nedopustiv način, tako što npr. na oglasnoj tabli objavljuju iznose koje pojedini vlasnici stanova duguju.
Uz sve to, u postupku registracije stambenih zajednica, došlo je do različite prakse u raznim lokalnim samoupravama, pa u nekim opštinama vrše i obrade podataka o brojevima ličnih karata vlasnika stanova, a u nekim ne, zbog čega Poverenik trenutno sprovodi i postupak nadzora.
Poverenik ne može i ne treba da zamenjuje druge državne organe u izvršavanju njihovih obaveza. Prema članu 122. Zakona o stanovanju i održavanju stambenih zgrada, nadzor nad sprovođenjem tog zakona i propisa donetih na osnovu njega, vrši ministarstvo nadležno za poslove stanovanja preko komunalne i građevinske inspekcije. U vršenju inspekcijskog nadzora inspektor je dužan da pruža stručnu pomoć, daje stručna objašnjenja, preduzima preventivne mere, uključujući i to da obaveštava subjekta inspekcijskog nadzora o obavezama iz propisa, kao i da ukazuje subjektima inspekcijskog nadzora na moguće štetne posledice njihovog ponašanja.
Veliki broj obraćanja Povereniku upućuje na zaključak da je instruktivna uloga ministarstva, odnosno inspekcije izostala, odnosno da mora biti mnogo jača, da bi se bar u meri u kojoj je uopšte moguće, predupredile i otklonile štetne posledice nejasnog tretmana podataka o ličnosti vlasnika stanova i zakupaca koje obrađuju upravnici i obezbedili odgovori na brojna otvorena pitanja (na koji način efektivno prikupiti podatke, koja je tačno svrha njihove obrade, ko su korisnici ovih podataka, kako se moraju čuvati itd).
