Poverenik izražava zabrinutost da bi slika o stanju vladavine prava u našoj zemlji kojom ne možemo biti zadovoljni, a koja je rezultat često neshvatljivih propusta i docnji i odsustva odgovornosti, mogla i dodatno biti pogoršana usled nekih od aktivnosti koje su aktuelne na planu izmena Ustava, zakonodavnom planu i praksi.
Iako najviše pažnje privlače oštre reakcije stručne javnosti na Nacrt amandmana na Ustav čiji zadatak je bio da obezbede nezavisnost u funkcionisanju pravosudnih organa, a koji su artikulisani tako da bi po oceni struke njihovo usvajanje proizvelo upravo obrnut efektan, pažnju zaslužuju i mnogi drugi problemi.
Samo s aspekta svoje nadležnosti, Poverenik je u više navrata upozoravao na brojne probleme u oblasti slobode pristupa informacija i zašite podataka o ličnosti.
I pored relativno dobrih rezultata u primeni Zakona o slobodnom pristupa informacijama od javnog značaja, odavno je jasno da su nužne neke izmene i dopune ovog zakona. Predlog Zakona o izmenama i dopunama bio je artikulisan i stavljen u normalnu proceduru još 2012.g., ali ga je nova vlast povukla. Proteklo je više od pet godine, i osim sporadičnih informacija da se na zakonu "radi", nema apsolutno nikakvih rezultata.
Slično i gore stanje i sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji je neophodan. Radna grupa Vlade u tu svrhu formirana, imala je zadatak da okonča svoj posao do sredine 2013.g., ali izostao je bilo kakav rezultat. I aktuelni Nacrt zakona o kome je upravo okončana javna rasprava je daleko ispod prihvatljivog nivoa i s razlogom je izazvao izuzetno brojne kritike ne samo Poverenika, nego i stručne javnosti.
S tim u vezi Poverenik izražava nerazumevanje i žaljenje što je Model zakona koji je on sa saradnicima pripremio u želji da pomogne, a koji je dobio izuzetno široku podršku struke i na koga, bar javno, nije bilo ni jedne ozbiljne primedbe, od strane nadležnih ignorisan.
Poverenik je upozoravao i na to da su predlozi nekih zakona, poput Zakona o odbrani, Zakona o nacionalnom registru DNK, Zakona o BIA u suprotnosti sa demokratskim standardima ljudskih prava, odnosno odredbama Ustava Srbije. Usvajanje tih predloga, posebno Zakona o odbrani, unelo bi u pravni poredak rešenja koja su u suprotnosti kako sa demokratskim standardima Evrope i sveta, tako i sa pravilima i standardima već prisutnim i afirmisanim u našem pravnom poretku.
Poverenik je u više navrata upozoravao i Vladu i Skupštinu na činjenicu da se u praksi uspostavlja sistem neodgovornosti "elite" za kršenje zakona koje on štiti. Prekršajni, a pogotovo krivični postupci se najčešće ne pokreću, ili se vode tako da izvesno zastarevaju, a u izuzetnim prilikama kad se okončaju sankcije su zanemarljive, nekad gotovo tragikomične. S tim u vezi sasvim je u skladu činjenica da je među svim lošim ocenama na Indeksu vladavine prava ubedljivo najlošija ocena koji je dobila za "kažnjavanje zvaničnika za zloupotrebe položaja."
