Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu da novinarki Mreže za istraživanje kriminala i korupcije - KRIK dostavi kopije izveštaja koje je Direkcija policije MUP-a Srbije dostavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u vezi sa slučajem rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici, a koje je Više javno tužilaštvo prosledilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.
Prvo osnovno javno tužilaštvo je rešenjem odbilo zahtev za pristup informacijama koje je podnela novinarka KRIK-a, potvrdivši da poseduje tražene izveštaje ali da je u toku predistražni postupak, te da bi se ostvarivanjem prava na pristup informacijama moglo ugroziti vođenje pretkrivičnog postupka.
Poverenik je, postupajući po žalbi koju je protiv tog rešenja podnela novinarka KRIK-a, ocenio da je žalba osnovana i da je prvostepeni organ pogrešio kada je odbio podneti zahtev. To da će informacije biti eventualno korišćenje u daljem postupku odnosno da će biti predmet ocene i osnov za preduzimanje radnji javnog tužioca nije samo po sebi smetnja da se te informacije učine dostupne javnosti. Da bi prvostepeni organ uskratio pristup traženim informacijama nije dovoljno da se radi o postupku koji je u toku niti je dovoljna pretpostavka organa da bi pristupom informacijama mogao doći do ometanja daljeg vođenja i okončavanja, po zakonu je prvostepeni organ obavezan da na nesumnjiv način dokaže da bi traženi pristup ozbiljno omeo dalje vođenje postupka.
Pri tome treba imati u vidu da je do rušenja objekta u Hercegovačkoj došlo u noći između 24. i 25. 04. 2016. godine, a da predistražni postupak još uvek nije okončan, iako iz zakonskih odredbi proizlazi da je bar taj postupak već morao biti okončan. Odredbama člana 296. ZKP, između ostalog je propisano da se istraga pokreće najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela.
Prvo osnovno javno tužilaštvo nije pružilo nijedan dokaz u prilog tome da bi pristup javnosti traženim informacijama ugrozio tok postupka, a istovremeno brojne činjenice potvrđuju i potenciraju opravdani interes javnosti. O tome svedoče i brojni medijski tekstovi, pa čak i javni protesti građana. Osim toga, državni organ Zaštitnik građana je postupajući po predstavkama građana utvrdio ozbiljne propuste u postupanju državnih organa, što dodatno pojačava interes javnosti. Konačno, čak i Evropski parlament je 14. juna 2017. godine, usvajajući Rezoluciju o izveštaju Komisije EU o napretku Srbije za 2016., u tački 14. naveo da je "sa zabrinutošću uzeo u obzir kontraverzne događaje u beogradskom okrugu Savamala, naročito u pogledu rušenja privatne imovine, zabrinut zbog činjenice da nakon punih godinu dana nije došlo ni do kakvih pomaka u istrazi, pa je pozvao na brzo rešavanje tog problema kako bi se počinitelji priveli pravdi."
Imajući sve navedeno u vidu nesporno je da je u konkretnom slučaju interes javnosti da zna daleko preteže u odnosu na interese na koje se Prvo osnovno javno tužilaštvo pozvalo formalno, bez stvarnih argumenata koji bi opravdavali ograničavanje prava.
Poverenik je takođe, postupajući po žalbi istog tražioca informacija doneo rešenje sa manje-više istovetnim nalogom Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje prethodno, na zahtev tražioca informacije u zakonom predviđenom roku, uopšte nije odgovorio niti se nakon toga, povodom podnete žalbe na traženje Poverenika, izjasnio o navodima žalbe.
