Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti okončao je postupak pismenog nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL) u Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) i sproveo neposredan nadzor u Direkciji policije pokrenut povodom zahteva PU u Kikindi, bolnici u tom gradu za dostavljanje podataka građana koji se leče na osnovu zdravstvene šifre "F".
U izjašnjenju koje je Poverenik zahtevao i dobio od MUP-a, navedeno je da je komandir Policijske ispostave Kikinda, prilikom kontrolne delatnosti ažurnosti dosijea sektora, ove podatke zatražio od Opšte bolnice Kikinda, u skladu sa Uputstvom o načinu organizovanja i vršenja unutrašnjih poslova na bezbednosnom sektoru, pri čemu je zanemario odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a o istom nije obavestio neposredne starešine, niti je od istih dobio odobrenje. Navodi se i da će protiv njega biti pokrenut disciplinski postupak, kao i da slučaj predstavlja izuzetak, da takvih aktivnosti nije bilo u drugim policijskim upravama.
Neposredni nadzor koji su ovlašćena lica sprovela u Direkciji policije potvrdio je ove navode, ali je ukazao i na niz drugih problema.
Polazeći od činjenica koje su u postupku utvrđene Poverenik stoji na stanovištu da je reč o problemu koji se ne može i ne sme svoditi na pitanje odgovornosti jednog "preterano revnosnog" službenika policije, pa čak ni na odnos i odgovornost MUP-a u celosti prema problemu neovlašćene obrade podataka o ličnosti.
Slučaj iz Kikinde je jedna iz niza sve češćih ilustracija totalno neadekvatnog odnosa prema problemu zaštite podataka o ličnosti građana na državnom, globalnom nivou. Taj odnos već godinama karakteriše odsustvo neophodnih aktivnosti (koje neizostavno podrazumevaju i odgovarajuću edukaciju) kao i nedonošenje adekvatne regulative. Na ovo su u toku postupka nadzora ukazivali i radnici MUP-a navodeći kao primer predlog Zakona o evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova koji je uz dobru saradnju sa Poverenikom pripremljen još 2015., ali nije donet.
Shodno članu 42 Ustava Srbije samo odredba zakona može predstavljati valjan pravni osnov za obradu podataka o ličnosti, to ne može biti nikakav podzakonski akt.
Poverenik je ipak od MUP-a zahtevao, dobio i izvršio uvid u "strogo poverljivo" Uputstvo koje je označeno kao "pravni osnov" za pribavljanje ličnih podataka lica sa "F" dijagnozom. Predmetno uputstvo doneo je ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković pre više od 20 godina. Uputstvo, suprotno članu 196 sada, i članu 120 tada važećeg Ustava, nigde nije objavljeno, a i nezavisno od toga moralo je prestati da važi sa donošenjem Zakona o policiji iz 2005., budući da je sa njim u drastičnoj suprotnosti. Uputstvo inače propisuje da Dosije sektora sadrži "Pregled duševnih bolesnika", i to njihove "generalije, lični opis, vrstu bolesti, način ispoljavanja, gde je i koliko lečen, fotografiju i sl."
To da se, pod bilo kojim okolnostima bilo koji državni organ, direktno suprotno ne samo ZZPL-u, već i Zakonu o pravima pacijenata i Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, upusti u prikupljanje ličnih podataka, pogotovo naročito osetljivih podataka pozivajući se na ovakvo "Uputstvo" bi za svakog odgovornog definitivno moralo biti alarmantna činjenica.
Alarmantna, ali u konkretnim okolnostima očekivana, budući da se, primera radi, uporno "zaboravlja" čak i to:
- da sa donošenjem Akcionog plana za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti Vlada docni 7 godina,
- da pripremanje novog, neophodnog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti traje, bez efekata već 5 godina, a da je pritom, iako verbalno prihvaćen, potpuno ignorisan Model zakona koji je kao pomoć pripremio i ponudio Poverenik,
- da Ministarstvo pravde i Vlada sa pripremom i usvajanjem Uredbe o načinu arhiviranja i merama zaštite naročito osetljivih podataka docni neverovatnih 8 godina,
- da nadležna tužilaštva, i pored učestalih, nekad po obimu i posledicama i dramatičnih povreda prava za zaštitu podataka o ličnosti, praktično nikad ne pokreću krivične postupke protiv odgovornih.
Neshvatljivo je i neodgovorno da nadležni ne vide da učestale povrede prava građana na zaštitu podataka o ličnosti od njih imperativno zahtevaju potpunu promenu odnosa prema ovom važnom pitanju.
