Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je povodom uočene nedozvoljene obrade podataka o ličnosti koja se vrši na osnovu Uputstva za bezbednosnu proveru sadržanog u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu koji je donela Vlada Srbije, uputio pismo predsedniku Vlade Republike Srbije.
Uz puno uvažavanje značaja bezbednosti u vazdušnom saobraćaju Poverenik je naglasio potrebu da ukaže na narušavanje pravne sigurnosti i kršenje ustavnih garancija koje ovaj dokument proizvodi, odnosno na potpunu pravnu nekonzistentnost "sistema" koji se uspostavlja suprotno izričitim ustavnim odredbama.
Vlada je septembra 2015. godine donela Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, te isti klasifikovala oznakom „STROGO POVERLjIVO". Poverenik nije bio upoznat sa postojanjem ovog dokumenta, sve do maja 2016. godine, kada je za isti saznao tokom službene korespondencije sa „AIR SERBIA" ad Beograd, te isti naknadno pribavio od Generalnog sekretarijata Vlade. Poverenik se ovom prilikom nije upuštao u razloge klasifikovanja ovog dokumenta kao „STROGO POVERLjIVO", samo ih ocenivši kao diskutabilne.
U sastavu ovog dokumenta nalazi se Prilog III-1-B, pod nazivom Uputstvo za bezbednosnu proveru, koji sadrži opis bezbednosne provere, opredeljuje državne organe nadležne za obavljanje bezbednosne provere, kategorije osoblja za koje se primenjuje bezbednosna provera, proces podnošenja zahteva, te proceduralna razmatranja u vezi sa sprovođenjem bezbednosne provere.
Ustav Srbije (čl. 42.) jemči zaštitu podataka o ličnosti i utvrđuje da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom.
I Ustavni sud je, u postupku pokrenutom na zahtev Poverenika, u Odluci IUz broj 41/2010 od 30. maja 2012. godine, potvrdio stav „... da se obrada podataka vrši isključivo na osnovu zakona", odnosno da se ne može vršiti na osnovu akata manje pravne snage.
Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, koji je Vlada donela nije ni objavljen a nije ni pravni akt i, shodno navedenom, nikako ne može predstavljati pravni osnov za obradu podataka o ličnosti.
Pored navedenih principijelnih primedbi Poverenik je u opširnom pismu ukazao i na pravnu konfuziju prepoznatu u Uputstvu koja se odnosi na dva različita oblika obrade podataka o ličnosti koja nose isti naziv "bezbednosna provera", a bitno se razlikuju.
Poverenik je zatražio da Vlada stavi van snage deo Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu sadržan u Prilogu III-1-B, a da uređivanje onih bezbednosnih provera, koje smatra neophodnim, kao ovlašćeni predlagač zakona, obezbedi kroz dopune Zakona o vazdušnom saobraćaju.
Poverenik je ocenio da je opisana situacija kao i druge slične s kojima smo se suočavali i sa kojima ćemo se nažalost izvesno sve češće suočavati direktna posledica odsustva strateškog, osmišljenog, koordiniranog pristupa problemima u oblasti zaštite podataka o ličnosti na globalnom državnom nivou i još jednom apelovao da Vlada donese Akcioni plan za sprovođenje Strategije zaštite podataka o ličnosti, s kojim neshvatljivo dugo docni i da konačno započne sa realizacijom Strategije usvojene još 2010. godine.
