Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti juče i danas se obratio veći broj medija, novinara i građana povodom iznošenja podataka o zdravstvenom stanju građanina A.K. u emisiji TV PINK.
Povodom toga Poverenik upozorava da je i samim Ustavom Republike Srbije (član 42) zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju si prikupljeni, osim za potrebe krivičnog postupka ili zaštite državne bezbednosti. Dakle, samo nadležni organi imaju pravo i dužnost da se bave i obradom ličnih podataka prikupljenih od strane drugih subjekata u druge svrhe, ali samo u svrhu suzbijanja kriminaliteta i zaštite državne bezbednosti, a ne i van toga, pogotovo ne u "svrhu" plasiranja tih podataka u najširu javnost.
U tom kontekstu krajnje je zabrinjavajuće to da se u medijima pojavljuju enorman i sve veći broj ličnih podataka, pored ostalog, i po zakonu inače "naročito osetljivih podataka" iz medicinskih dosijea, ili rezultati poligrafskog ispitivanja, sadržaji iskaza svedoka i sl.
Budući da se ovlašćenja Poverenika ne odnose na obradu podataka od strane medijskih poslenika, Poverenik njih i ovom prilikom podseća da u njihovom etičkom kodeksu piše: "Čak i ukoliko nadležni državni organi objave podatke koji spadaju u domen privatnosti počinioca ili žrtve, mediji tu informaciju ne smeju da prenose. Greška državnih organa ne podrazumeva „dozvolu" za kršenje etičkih principa profesije."
Ali, od državnih organa se s punim pravom očekuje mnogo više. Očekuje se, oni su u obavezi da pokažu neuporedivo odgovorniji odnos prema ličnim podacima građana, što pored ostalog podrazumeva i odgovornost pojedinaca koji se o te obaveze ogreše.
U konkretnom slučaju npr. Poverenik je već jutros naložio pokretanje postupka nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Klinici za psihijatrijske bolesti dr Laza Lazarević, a po okončanju postupka, kao i obično, javnost će biti obaveštena o rezultatima. Međutim, Poverenik podseća da zaštita podataka o zdravstvenom stanju ne podrazumeva samo generalnu zaštitu iz Zakona o zaštiti podataka nego i izričitu posebnu zaštitu iz Zakona o pravima pacijenata, a za nadzor nad sprovođenjem tog zakona nadležno je Ministarstvo zdravlja. A generalno, u vezi sa konkretnim ali i svakim drugim sličnim slučajem, Poverenik upozorava da je pojavljivanje ličnih podataka u javnosti inkriminisano i Krivičnim zakonikom i da čl. 146 KZ predviđa da će se službeno lice koje podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniti zatvorom do tri godine.
Poverenik naravno ne treba i ne može da zamenjuje sve nadležne organe u izvršavanju njihovih nadležnosti i obaveza. On pogotovo ne može da vodi krivične postupke, to je posao koji moraju da rade za to zakonom predviđeni organi. Upravo zato indikativno je i alarmantno da i nakon mnogih ponovljenih upozorenja Poverenika i više krivičnih prijava koje je podneo, niko još nije procesuiran za krivično delo iz člana 146, a ni primera prekršajne i disciplinske nema ni u izbliza zadovoljavajućoj meri.
Krajnje je vreme da se pitanje odgovornosti u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti počne tretirati na bitno drugačiji način. Sa dosadašnjom praksom, koja je sa stanovišta standarda normalnog funkcionisanja države, kompromitantna, a sa stanovišta ljudskih prava zajamčenih našim Ustavom i zakonima veliki i konstantan izvor brojnih ozbiljnih kršenja, nužno je prestati bez odlaganja.
