Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u pismu upućenom predsedniku Vlade Srbije, apelovao je da se predstavnici Vlade uzdrže od izjava kojima se pridaje nerealan značaj samoj činjenici usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao jednog od uslova za približavanje beloj šengenskoj listi i EU i zatražio da Vlada svoju pažnju usmeri na stvari koje su za ostvarivanje tih ciljeva daleko značajnije. Ocenjujući da su neka bitna pitanja hronično i u nedopustivoj meri potcenjivana, Poverenik Rodoljub Šabić je s tim u vezi izjavio:

“Željene efekte novi zakoni mogu obezbediti jedino ako dobiju prolaznu ocenu sa stanovišta usklađenosti sa evropskim pravnim standardima i sa stanovišta njihove primene u realnom životu. Ne smeju se zatvarati oči pred činjenicom da s tim, kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, može biti vrlo velikih problema i da bez odlaganja treba preduzeti sve da bi ih, ako je to uopšte moguće, otklonili.

Kad je reč o usklađenosti sa evropskim standardima glavni problem će i dalje predstavljati famozni čl. 45 zakona. Dobro je što je prvobitno predložena neverovatno loša formulacija izmenjena. Međutim i nova formulacija, mada bar u načelu bolja od stare, ipak se zasniva na ideji da neko može suspendovati i ograničavati zakonom utvrđena ovlašćenja nadzornog organa. Međunarodni standardi predviđaju punu nezavisnost nadzornih organa pa takvo rešenje ne postoji nigde osim kod nas i zato nije verovatno da ono može, kad za to dođe vreme, dobiti prolaznu ocenu posmatrača EU.

Sa uslovima za primenu zakona stvari takođe stoje veoma loše. Predviđeno je da funkcije nadzornog organa i zaštitu prava preuzme dosadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i to već od 1. januara. A taj Poverenik se već godinama suočava sa velikim problemima koji pored ostalog uključuju i specifičnu opstrukciju od strane Vlade Srbije. Poverenik je i u okviru dosadašnjih nadležnosti bio suočen sa velikim i stalno rastućim obimom poslova a radi u neadekvatnim uslovima, sa službom nekoliko puta manjom od predviđene. Zbog toga i u ovom trenutku ima više stotina predmeta koji nisu rešeni a za koje je i bez priliva novih potreban višemesečni rad. Istovremeno Vlada Srbije hronično, godinama ignoriše logističke, prostorne i druge probleme Poverenika za čije rešavanje je nadležna a i pored ponovljenih zahteva Poverenika i javnosti, uporno ne aktivira neke mehanizme bitne za ostvarivanje slobode pristupa informacijama. Apsurdno je očekivati da u takvim uslovima Poverenik na pravi način odgovori još i na dodatne daleko teže, obimnije i kompleksnije zadatke koje i u zemljama sa daleko manje stanovnika obavljaju odlično podržani organi sa višestruko većim brojem zaposlenih. Ukoliko navedene okolnosti bez odlaganja ne budu izmenjene biće ne samo direktno ugrožene i onako minimalne šanse da se obezbedi primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti nego će biti doveden u pitanje i ostvareni nivo primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama.”