Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti podneo je Ustavnom sudu Republike Srbije Predlog za ocenu ustavnosti člana 10 stav 3 Zakona o nacionalnom DNK registru.
Poverenik je, takođe, predložio Ustavnom sudu, da u skladu sa svojim ovlašćenjima, ukaže Narodnoj skupštini Republike Srbije na potrebu donošenja novog zakona o DNK registru ili potrebu izmena i dopuna postojećeg zakona.
Predlog za ocenu ustavnosti zasniva se na činjenici da je, uprkos vrlo jasnoj odredbi člana 42. Ustava, kao i ranijem jasno i precizno izraženom stavu Ustavnog suda da se obrada podataka uređuje isključivo zakonom, zakonodavac propisao da se bliži uslovi za razmenu i prenošenje podataka iz DNK registra uređuju podzakonskim aktom Vlade. Takva odredba, budući da razmena i prenošenje podataka predstavljaju radnje obrade podataka o ličnosti, u direktnoj je suprotnosti sa navedenom ustavnom odredbom.
Ocenjujući, međutim, da samo oglašavanje i prestanak važenja člana 10 stav 3 Zakona o nacionalnom DNK registru nije dovoljno da bi se prava lica zaštitila u skladu sa afirmisanim standardima zaštite ljudskih prava, pogotovo onim u vezi sa obradom podataka u DNK registru, Poverenik je predložio Ustavnom sudu da posebnim mišljenjem skrene Narodnoj skupštini pažnju na pitanja koja je neophodno regulisati zakonom.
Poverenik je posebno naglasio da se to odnosi na:
- Uslove pod kojim se vrši upis i brisanje podataka u DNK registru, vodeći računa o tome da se mora praviti razlika između osumnjičenih, okrivljenih i osuđenih lica, te o vrsti i težini izvršenog krivičnog dela;
- Rokove čuvanja svih podataka u DNK registru koji ne mogu biti neograničeni kao što je to propisano odredbama 41, 43, 44, 45. i 46. Zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova ("Službeni glasnik RS", broj 24/2018);
- Uslove pod kojima se vrši obrada podataka u DNK registru, a posebno uslove pod kojima se vrši upis i brisanje podataka iz registra o maloletnim licima i žrtvama izvršenja krivičnog dela;
- Razmenu podataka iz DNK registra sa drugim državama i međunarodnim organizacijama koja se može odvijati samo na osnovu zakona, tj. ratifikovanih međunarodnih sporazuma, koji imaju snagu zakona i deo su unutrašnjeg pravnog poretka, uz propisivanje jasnih pravila pod kojim uslovima se vrši takva obrada.
Poverenik je apelovao na Ustavni sud da bez odlaganja, u što je moguće kraćem roku, donese odluku po njegovom Predlogu, ukazujući da primena važećeg Zakona o nacionalnom DNK registru može imati i nesagledivo štetne posledice.
