ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Уставном суду Републике Србије Предлог за оцену уставности члана 10 став 3 Закона о националном ДНК регистру.

Повереник је, такође, предложио Уставном суду, да у складу са својим овлашћењима, укаже Народној скупштини Републике Србије на потребу доношења новог закона о ДНК регистру или потребу измена и допуна постојећег закона.

Предлог за оцену уставности заснива се на чињеници да је, упркос врло јасној одредби члана 42. Устава, као и ранијем јасно и прецизно израженом ставу Уставног суда да се обрада података уређује искључиво законом, законодавац прописао да се ближи услови за размену и преношење података из ДНК регистра уређују подзаконским актом Владе. Таква одредба, будући да размена и преношење података представљају радње обраде података о личности, у директној је супротности са наведеном уставном одредбом.

Оцењујући, међутим, да само оглашавање и престанак важења члана 10 став 3 Закона о националном ДНК регистру није довољно да би се права лица заштитила у складу са афирмисаним стандардима заштите људских права, поготово оним у вези са обрадом података у ДНК регистру, Повереник је предложио Уставном суду да посебним мишљењем скрене Народној скупштини пажњу на питања која је неопходно регулисати законом.

Повереник је посебно нагласио да се то односи на:

- Услове под којим се врши упис и брисање података у ДНК регистру, водећи рачуна о томе да се мора правити разлика између осумњичених, окривљених и осуђених лица, те о врсти и тежини извршеног кривичног дела;

- Рокове чувања свих података у ДНК регистру који не могу бити неограничени као што је то прописано одредбама  41, 43, 44, 45. и 46. Закона о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова ("Службени гласник РС", број 24/2018);

- Услове под којима се врши обрада података у ДНК регистру, а посебно услове под којима се врши упис и брисање података из регистра о малолетним лицима и жртвама извршења кривичног дела;

- Размену података из ДНК регистра са другим државама и међународним организацијама која се може одвијати само на основу закона, тј. ратификованих међународних споразума, који имају снагу закона и део су унутрашњег правног поретка, уз прописивање јасних правила под којим условима се врши таква обрада.

Повереник је апеловао на Уставни суд да без одлагања, у што је могуће краћем року, донесе одлуку по његовом Предлогу, указујући да примена важећег Закона о националном ДНК регистру може имати и несагледиво штетне последице.